Sa razvojem veštačke inteligencije predviđa se da će mnoga zanimanja otići u zaborav i da će roboti preuzeti većinu poslova koje sada obavljaju ljudi. ChatGpt je samo jedan od primera koji je nedavno stvorio pometnju i najavio potencijalne promene u pogledu odredjenih zanimanja. I dok neki imaju bojazan od brzine tehnološkog razvoja i anticipiraju distopijsku hakslijevsko-orvelovsku budućnost, koja za cilj ima transhumanizam i stapanje čoveka sa mašinom, realnost može biti i drugačija. Upotreba tehnologija može, na primer, da redefiniše zanimanje profesora, donese pozitivne promene u obrazovanju 4.0 i omogući individualni, personalizovan pristup svakom učeniku .
Pojam obrazovanje 4.0 je usko povezan sa četvrtom industrijskom revolucijom koja je donela promene ne samo u oblasti poslovanja i načinu svakodnevnog života,već i promenila celokupnu društvenu paradigmu.Poslednjih godina smo svedoci digitalne transformacije koja predstavlja reorganizaciju i unapredjenje poslovnih procesa uz pomoc veštačke inteligencija (Artificial intelligence – AI), Mašinskog učenja (Machine learning), IoT (Internet of things), nanotehnologije, robotike, 3D štampača, biotehnologije, Big Data, virtuelne i augmentativne realnosti. Klaus Švab (Klaus Schwab), direktor Svetskog ekonomskog foruma (WEF) je rekao da će ,,Četvrta industrijska revolucija, promeniti ne samo ono što radimo, već i to ko smo. To će uticati na naš identitet i sva pitanja povezana s njim: naš osećaj privatnosti, poimanje vlasništva, obrasce potrošnje, vreme koje posvećujemo poslu, slobodnom vremenu, način na koji razvijamo karijeru, negujemo svoje veštine, upoznajemo ljude i negujemo odnose sa njima”.
U svom nedavnom Izveštaju o budućnosti radnih mesta, Svetski ekonomski forum je procenio da će veštačka inteligencija zameniti oko 85 miliona radnih mesta do 2025. U istom izveštaju se, međutim, zaključuje da će oko 97 miliona novih radnih mesta biti otvoreno u istom vremenskom okviru zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Izvesno je da će u narednih deset godina slediti najveća promena u pogledu poslova u dosadašnjoj istoriji. Imajući sve ovo u vidu postavlja se pitanje da li smo spremni na ove tehnološke promene i kako i kojom brzinom se sistem obrazovanja adaptira na novonastalu situaciju.
Potreba za korenitom promenom – Uloga profesora i holistički pristup svakom učeniku
Na žalost, obrazovni sistem u Srbiji je zastareo i nije prolazio kroz značajnije promene poslednjih sto godina. Zastareli tradicionalni frontalni modeli nastave, sa fokusom na puko memorisanje podataka, mehaničko ponavljanje podataka,besmislena svakodnevna testiranja, stvara generacije kojima nije razvijeno kritičko mišljenje, kreativnost i inovativnost pri rešavanju problema i postavlja se pitanje kako mi to spremamo našu decu za budućnost i za profesije budućnosti koje još ne postoje.
Jasno je da u vremenu koje se rapidno menja usled tehnološke revolucije, primarna uloga profesora više nije da bude transmisija znanja. Skoro svako dete danas ima pristup edukativnim sadržajima i informacijama, i dovoljan je jedan klik na racunaru ili pametnom telefonu da istima pristupi. Tradicionalna uloga nastavnika da prenese znanje postaje sekundarna. U obrazovanju 4.0 nastavnici postaju mentori, motivatori, oni koji osnažuju decu, inspirišu, sagledavaju ih u celini, prepoznaju njihove talente, pomažu im da ostvare maksimum svojih potencijala tako što ih usmeravaju kroz proces učenja i na taj način daju snažan pečat u formiranju ličnosti. Veštine kao što su timski rad, empatija, liderstvo, kreativni pristup rešavanju problema su esencijalne veštine novog doba u kome živimo. Upravo ove veštine će decu pripremiti za buduće poslovno dinamičko okruženje u kom će raditi, kao i za izazove na globalnom nivou sa kojima ce se susretati.
Stvaralačka pedagogija i novi nastavni modeli
Stvaralačka pedagogija podrazumeva nastavu koja uključuje upotrebu digitalnih alata i veštačke inteligencije i predstavlja novi pristup nastavi sa ciljem da poboljsa iskustvo aktivnog učenja tako što su i učenici kreatori nastavnih sadržaja. Na taj način se personalizuje proces usvajanja znanja i učenicima se pružaju zanimljivija i interaktivnija iskustva koja im razvijanju navike samoučenja. Takođe, velika prednost ovakve nastava jeste prelazak sa pasivnog učenja na aktivno, kreativno i personalizovano učenje čiji krajnji rezultat predstavlja funkcionalno znanje učenika.
Sa veštačkom inteligencijom, nastavnici mogu da pristupe ogromnim količinama podataka i da ih koriste za odabir lekcija i aktivnosti koje su prilagođene potrebama i interesovanjima svakog učenika. Neki od primera ovakvih didaktičkih metoda su obrnuta učionica, projektna nastava, igrifikacija, STEM i STEAM, koje umesto pukog pamćenja stvaraju znanje koje ima upotrebnu vrednost u stvarnom životu.
Izazovi obrazovanja 4.0
Uprkos gore navedenim prednostima, primena AI i digitalnih alata u obrazovanju nije bez izazova. Najveći izazov je osigurati da tehnologija bude dostupna i pristupačna svim učenicima, bez obzira na njihov socio-ekonomsku status. Pored toga, postoji potreba za obukom nastavnika i njihovim profesionalnim razvojem kako bi im se pomoglo da efikasno integrišu AI u svoje nastavne prakse. Takođe, nastavnički kadar bi trebalo da kroz neformalno i formalno obrazovanje dobije alate za novu mentorsku ulogu u vaspitno obrazovnom radu. Ti alati ne podrazumevaju samo znanja iz oblsati i predmeta koje predaju, već i znanja iz oblasti psiholoških nauka, specijalne edukacije i terapeutske pedagogije kako bi na najbolji mogući način podstakli talente i prevenirali potencijalne smetnje u razvojnom procesu učenja.
Promena našeg obrazovnog sistema mora biti korenita, počevši od trijažnog procesa odabira nastavnog kadra, njihove multidisciplinarne edukacije i pripreme za nastavnički poziv, do menjanja društveno političkog konteksta i stvaranja okruženja gde će se profesorski poziv visoko vrednovati.
Comments are closed