Glagoli sa predlozima u nemačkom jeziku pored članova i nepravilnih glagola predstavljaju za sve vas koji učite nemački samo još jednu dugačku i komplikovanu listu u nizu koju vam je mrsko da učite napamet.
U ovom tekstu želimo da vam ih više približimo i objasnimo zašto je važno da ih znate, kako da ih najlakše učite i kako vam na nekom od međunarodno priznatih ispita upravo oni mogu pomoći.
Šta su glagoli sa predlozima i zašto prave poteškoće u učenju?
U nemačkom postoje glagoli koji uz sebe zahtevaju određeni predlog (an, auf, bei, für…) kako bi značenje tog glagola odgovaralo onome što govornik želi da iskaže. Npr. denken an, träumen von, sorgen für i sl. Oni zapravo postoje i u srpskom jeziku i stalno ih koristimo. Npr. Misliti na, sanjati o, brinuti o ili za itd. Zašto je onda teško naučiti ih u nemačkom?
Razlog je to što ih u srpskom koristimo a da toga nismo ni svesni jer je to naš maternji jezik pa po automatizmu tačno znamo koji bi predlog trebalo upotrebiti uz koji glagol. Kada se radi o nemačkom i generalno nekom drugom stranom jeziku to nije podrazumevana radnja.
To znači da ono što se u maternjem jeziku samo po sebi podrazumeva, u nemačkom morate naučiti kako biste znali. Činjenica da i u nemačkom, kao i u našem jeziku, takvih glagola ima puno kao i to da ne postoji određeno pravilo prema kom se predlozi dodeljuju određenom glagolu, predstavlja otežavajuću okolnost za učenje.
I kao da nije dovoljno to što ima puno glagola i različitih predloga koje morate učiti napamet već se predlozi koji idu sa glagolima u nemačkom jeziku najčešće ne podudaraju sa onima na srpskom jeziku.
Sve to ima za rezultat da ih uglavnom ostavljate po strani i učite samo ono što vam treba za test a oni vas uporno prate od A2 nivoa. Taman kada pomislite da ste završili sa njima oni se ponovo pojave na narednom nivou što dodatno utiče na vašu demotivisanost da ih naučite.
Stoga je od izuzetne važnosti znati da oni nisu samo jedna obična gramatička tema u nizu već da su važni iz nekoliko razloga kao i to da vam i te kako mogu biti od pomoći.
2 velika razloga zašto je dobro znati glagole sa predlozima?
- Čine sastavni deo svakodnevnog govornog jezika (warten auf; denken an; sich freuen auf/über …) tako da će vam biti zaista potrebni kako biste u svakodnevnim situacijama izrazili sve što želite.
- Glagoli sa predlozima se na međunarodno priznatim ispitima već od A2 nivoa, u delu “Schreiben”, više vrednuju, ostavljaju bolji utisak i dokazuju da zaista posedujete nivo za koji polažete.
Isto tako su na ispitima viših nivoa u delu koji se odnosi na proveru leksike i gramatike u okviru dela testa “Lesen”, nezaobilazni glagoli, pridevi ili imenice sa obaveznim predlogom. Ako iskoristite to što se iz nivoa u nivo ponavljaju i naučite ih na vreme imate sigurnih nekoliko poena samo na osnovu toga što ćete prepoznati glagole a da ne morate uopšte razumeti rečenicu, što nekada može i da utiče na ukupan rezultat.
Šta je bitno znati o njima i gde najčešće grešite? – Primeri
Važno je još jednom napomenuti da predlozi koji u nemačkom stoje uz određene glagole ne odgovaraju predlozima koji u srpskom stoje uz te glagole. Najčešće je to ono u čemu učenici greše jer bukvalno prevode pa pogreše predlog. Dakle, ne bi trebalo bukvalno prevoditi sa srpskog jer u većini slučajeva neće biti onako kako je u našem jeziku.
Osim toga potrebno je imati u vidu da svaki predlog traži određeni padež (dativ ili akuzativ) pa i tu neće biti uvek kao i u srpskom, već moramo tačno pratiti koji predlog ide uz koji padež. Isto tako se može desiti da jedan te isti predlog u kombinaciji sa različitim glagolom ide sa različitim padežom.
Primeri:
Glagol teilnehmen recimo, koji znači učestvovati, ide uz obavezni predlog an (ukoliko želimo da kažemo u čemu se učestvuje) i zahteva padež Dativ. Nasuprot tome npr. glagol denken, ako želimo da kažemo da na nešto ili nekoga mislimo, takođe ide uz predlog an ali zahteva akuzativ.
Još neki od primera su basieren auf + Dat. (bazirati se na) ali achten auf + Akk. (paziti na, obratiti pažnju na); leiden an+Dat. (bolovati od) ali glauben an+Akk (verovati u); bestehen in + Dat. (sastojati se u) ali investieren in + Akk. (investirati u) itd.
Postavljanje pitanja – Worauf? Wofür? Womit?
Kada se radi o formulisanju pitanja kod glagola sa predlozima takođe je važno imati u vidu nekoliko stvari.
- Ukoliko se dopuna koja stoji uz glagol sa predlogom odnosi na nešto apstraktno, stvari ili predmete pitanje postavljamo na sledeći način:
Wo+ (r) + Präposition
* „r“ stoji u zagradi jer se dodaje na predloge koji počinju samoglasnikom
Primer i objašnjenje:
warten auf+Akk. (čekati na nešto ili nekoga)
Ako rečenica glasi Ich warte auf den Bus (čekam bus tj. na bus) primećujemo da se dopuna koja stoji uz dati glagol sa predlogom ne odnosi na neku osobu već na vozilo odn. bus.
Iz tog razloga pratićete gore navedenu „formulu“ Wo+r +auf i dobiti Worauf pa će pitanje glasiti:
Worauf wartest du? (Na šta čekaš ti?)
Pažnja: Koji predlog ćete dodavati zavisi od toga koji se glagol nalazi u vašoj rečenici, što znači da je predlog ono što će se stalno menjati.
denken an+Akk (misliti na nekoga ili nešto)
Ich denke an meine Zukunft. (Mislim na svoju budućnost).
U ovom primeru se dopuna odnosi na nešto apstraktno (budućnost) pa će zato i u ovom slučaju pitanje početi sa Wo+r a dodaćemo an jer glagol denken ide uz ovaj predlog. Tako će pitanje glasiti:
Woran denkst du? (Na šta misliš?)
- Ukoliko se dopuna koja stoji uz glagol sa predlogom odnosi na osobe onda pitanje postavljamo na sledeći način:
Präposition+wem(ako predlog zahteva dativ) ili wen(ako predlog zahteva akuzativ)
Upotrebićemo iste primere kako bi se jasno videla razlika.
Ich warte auf meine Eltern. (Čekam svoje roditelje.)
U odnosu na primer za ovaj glagol iz prethodnog objašnjenja, ovde se dopuna odnosi na osobe (roditelji) pa će predlog koji će se koristiti zbog glagola warten biti auf a budući da traži padež akuzativ dodaćemo wen tako da će pitanje glasiti:
Auf wen wartest du? (Na koga čekaš?)
Ich denke an meine Kinder. (Mislim na svoju decu).
Ovde se dopuna odnosi takođe na osobe (deca) pa će predlog koji će se koristiti zbog glagola denken biti an a budući da traži padež akuzativ dodaću wen tako da će pitanje glasiti:
An wen denkst du? (Na koga misliš?)
Još neki primeri:
sprechen mit+Dat. (pričati sa nekim)
Ich spreche mit meinem Freund. Mit wem(Dativ) sprichst du?- osoba
fahren mit+Dat. (voziti se sa)
Er fährt immer mit dem Zug. Womit fährt er immer?- stvar
Ukoliko želite da vežbate, još primera i zadataka možete naći klikom na dugme ispod
GLAGOLI SA PREDLOZIMA – VEŽBANJA
Darauf? daran? damit?…. – Šta su i za šta se koriste?
Osim postavljanja pitanja postoji još nešto što veoma zbunjuje one koji uče nemački. U pitanju je kombinacija da + predlog. To je nešto što učenici često čuju ili vide u nekom tekstu ali ne bude im najjasnije šta je to tačno, kako se prevodi i kako i kada se uopšte upotrebljava.
Da + predlog je takođe nešto što je svojstveno ovoj grupi glagola sa obaveznim predlozima. A koristi se da zameni predlog i imenicu iz prethodne rečenice kako se u novoj rečenici koja se odnosi na istu stvar ne bi ponavljalo jedno te isto. Bitno je napomenuti da se ovo odnosi samo na stvari ili nešto apstraktno.
Uvek, dakle, prvo mora prethoditi jedna rečenica u kojoj se nalazi glagol sa obaveznim predlogom i imenica uz taj predlog da bi se u narednoj rečenici upotrebila kombinacija da + predlog. Ona je znači uslovljena kontekstom.
Najbolje je to pokazati na primeru:
A: Ich freue mich sehr auf deinen Besuch. Radujem se jako tvojoj poseti
B: Ja, ich freue mich auch sehr darauf. Da, i ja se jako radujem tome.
Na primerima se jasno može videti da se darauf odnosi na auf deinen Besuch iz prethodne rečenice. Dakle, upotrebljen je da se čitava kombinacija predloga i imenice ne bi ponovo ponavljala jer je iz konteksta već jasno o čemu se radi tj. već je rečeno pa je upotrebljen darauf da skrati rečenicu.
Građenje:
da + (r) +Präposition
Ukoliko predlog počinje samoglasnikom onda se dodaje „r“. Koji predlog će stajati zavisi naravno od glagola koji je u rečenici. Ako je glagol koji ide uz mit onda će biti damit, ako je neki koji ide uz um onda će biti darum itd.
Evo još nekih primera:
Erinnerst du dich an unsere Hochzeitsreise? (sich erinnern an) Sećaš li se našeg bračnog putovanja?
– Ja, ich erinnere mich daran. (= an die Hochzeitsreise) Da, sećam se toga. (toga=bračnog putovanja)
Ich ärgere mich sehr über höhere Studiengebühren. (Ljutim se zbog viših školarina)
Ach ja, ich ärgere mich auch darüber. Darüber=über höhere Studiengebühren (Ah da, i ja se ljutim zbog toga)
Kako se prevode?
To je još jedna stvar koja stvara poteškoće učenicima.
Pažnja: Ne postoji jedan univerzalni ili pravi prevod. Prevod će uvek zavisiti od glagola koji se javlja u rečenici odn. značenja koje ima glagol uz određeni predlog. Ako je npr. denken an (misliti na) onda će daran moći da se prevede „na to“, ako je npr. danken für (zahvaliti se za) onda će dafür značiti „za to“.
Kako ih najlakše učiti?
- Podelite glagole u grupe sa istim predlogom, nemojte učiti po abecednom redu
Ako malo bolje pogledate listu glagola sa predlozima poređanih po abecednom redu uočićete da postoje različiti glagoli koji idu sa istim predlogom što znači da se mogu grupisati. Tako sebi olakšavate organizaciju jer je lakše ako ih učite po grupama a i bolje ćete pamtiti.
Kako bismo vam olakšali ovaj proces pripremili smo za vas gotovu listu sa skoro 200 glagola sa predlozima, već podeljenih po grupama i primerima rečenica sa prevodom koju možete preuzeti potpuno BESPLATNO.
- Raspodelite grupe na učenje po danima i postavite sebi cilj odn. rok
Kada ste podelili glagole na grupe to vam omogućava da postavite sebi rok do kada ih morate naučiti i raspodelite ih na dane. Zašto je to dobro?
Ako na primer jedan dan učite jednu grupu glagola sa određenim predlogom neće vam oduzeti vremena kao kada biste odjednom učili celu listu bez ikakvog reda.
Osim toga budući da ćete biti fokusirani na učenje na dnevnom nivou izgledaće kao da ih je jako malo, utrošićete malo vremena i samim tim ćete biti mnogo motivisaniji.
Ovakav vid učenja je našim polaznicima kursa Super Deutsch najviše pomogao kada je ova tema u pitanju. Pogledajte kakvi su njihovi UTISCI i šta oni kažu o ovakvom načinu učenja i našoj metodi.
Nadamo se da smo uspeli da vam malo bolje približimo glagole sa predlozima i da smo vas time motivisali i pomogli vam da ih na pravi način naučite.
Ako imaš dodatnih pitanja u vezi sa temom, želiš da učiš sa nama na pravi način ili saznaš više o našoj metodi, zakaži svoje BESPLATNO testiranje ili konsultacije sa profesorom.
Dostupni smo i na 021/552-414 i 069/444-06 09 svakim radnim danom od 8h do 21h.
Autor teksta: Jelena Malešević – Master filolog
Comments are closed