Znaš teorijski da „izdeklamuješ“ kako se gradi Konjunktiv II u nemačkom i rešavaš vežbanja u udžbeniku ali ne umeš da ih primeniš u govoru.
Ako se pronalaziš u ovom opisu onda si na pravom mestu!
Ovaj tekst će ti pomoći da savladaš Konjunktiv II upravo na onaj način koji ti je potreban kako bi znao/la da ga primeniš u govoru u svakoj situaciji.
Zato, pročitaj ovaj blog do kraja i uči kroz upotrebu i primere a ne klasične gramatičke definicije. Na kraju te čeka i zanimljiv zadatak.
Šta je zaista važno znati?
Da li je važno da znaš da se neka gramatička jedinica u nemačkom jeziku zove Konjunktiv II? Odgovor je definitivno NE! Pitaš se zašto kada svaki klasičan čas počinje upravo naslovom odnosno nazivom onoga što se obrađuje.
Da bi umeo/la da upotrebiš nešto u govoru, NIJE VAŽNO da znaš kako se to gramatički zove ili da samo poznaješ njegove oblike koje ćeš koristiti u zadacima u knjizi.
Čak je i informacija o građenju oblika previše apstraktna i potpuno suvišna jer ti u govoru treba gotov oblik a ne da u mislima prolaziš ceo proces građenja.
VAŽNO JE da znaš čemu ti oblici služe u jeziku, kada i u kojim situacijama se koriste i da prepoznaš da ti za rečenicu koju si zamislio/la trebaju upravo oni. Konjunktiv II su uglavnom u srpskom oblici BIH/BI/BI/BISMO,BISTE,BI. Naravno važno je da znaš i šta sve možeš izraziti njima.
Možeš izraziti želju – želeo/želela bih da…
Ovo je jedna od osnovnih upotreba i ona sa kojom se đaci najpre upoznaju. Oblici kojima se izražava želja su „wäre“ za glagol biti (želela bih da budem), „hätte“ za glagol imati (želeo/la bih da imam) i za ostale glagole, „würde“ (želeo/la bih)+infinitiv.
Naše iskustvo je pokazalo da đaci isključivo ovu upotrebu upamte kao jedinu odn. misle da samo to predstavlja Konjunktiv II. Ali on je zapravo mnogo više od toga.
Možeš da zvučiš učtivije i daješ predloge
Da li biste mogli da mi pomognete? Mogli bismo zajedno da popijemo kafu.
To je nešto što ćeš često čuti kod Nemaca u svakodnevnom govoru, kako u formalnim tako i u neformalnim situacijama a postiže se upotrebom modalnog glagola „können“.
Možeš da daš savet ili sugestiju a da ne zvuči kao naredba
Trebalo bi da…
Treba (du sollst) da uradiš domaći zadatak nasuprot trebalo bi (du solltest) pravi veliku razliku u tonu i načinu obraćanja nekome. Oblikom „sollte“ ne namećeš nekome svoje mišljenje već mu sugerišeš i ostavljaš slobodu da odlučiti kako će postupiti što je mnogo i učtivije.
Možeš iznositi pretpostavke o drugima ili sebi. Možeš reći da se neko (ili ti lično) pravi da je nešto što nije
On se ponaša tako, KAO DA ima puno novca ALI u realnosti uopšte nema.
Ovo je možda jedna od interesantnijih upotreba koja se postiže „als ob“ rečenicama sa značenjem „kao da“ u kojima su obavezni oblici Konjunktiva II kako bi se istaklo to da je nešto samo privid ali da u realnosti nije tako kako izgleda. Als ob-rečenica se ponaša kao zavisna rečenica što znači da je glagol na kraju rečenice.
Pogledaj još primera:
Er tut so, als ob alles unter uns funktioneren würde. (ABER in der Realität ist das nicht so)
Ponaša se tako kao da među nama sve funkcioniše. (upotrebom KAO DA se daje do znanja da je to samo privid a da u realnosti ipak nije tako)
Meine Kollegin benimmt sich so, als ob sie viel zu tun hätte. (ABER in der Realität ist das nicht so)
Moja koleginica se ponaša tako kao da ima puno posla. (ALI zapravo nema, samo se pretvara da izgleda kao da puno radi.)
Možeš da zažališ zbog nečeg što se (tebi ili nekom drugom) desilo/nije desilo u prošlosti
(EH) DA SAM na vreme USTAO sada NE BIH propustio voz.
U gore navedenom primeru prva rečenica se odnosi na ono što se desilo ranije zbog čega sada subjekat žali. Odnosi se, dakle, na prošlu radnju (nisam ustao na vreme, jutros). A Konjunktiv je upravo zbog pretpostavki „šta bi bilo da sam ALI nisam“. Kada se kaže prošlost to može biti i nešto što se desilo pre 5 minuta, ne misli se striktno na neku davnu prošlost nego generalno.
Rečenicu praviš u perfektu i prevodiš kao običan perfekat, s tim da pomoćni glagoli haben i sein nisu u prezentu već u odgovarajućem obliku Konjunktiva II odn. wäre i hätte. Pomoćni glagol stoji uglavnom na prvom mestu a u rečenicu se dodaju i rečce doch, bloß, mal kako bi se postigao taj efekat „EH da sam…“.
Pogledaj još primera:
Ich habe leider für die Prüfung nicht gelernt. Nisam učila za ispit.
Hätte ich doch bloß für die Prüfung gelernt, würde ich jetzt die Prüfung bestehen. Eh da sam učila (ali nisam), sada bih položila ispit.
Hätte ich bloß früher meinen Job geändert, wäre ich jetzt im Urlaub und müsste keine Überstunden machen. Da sam samo ranije promenila posao sada bih bila na odmoru i ne bih morala da radim prekovremeno.
Možeš da maštaš – „Šta bi bilo kad bi bilo…“
Kada bih bila bogata puno bih putovala.
Osim što ti pruža mogućnost da izraziš svoje želje, predloge, savete ili pretpostavke uz Konjunktiv II možeš i da maštaš a to ćeš učiniti upotrebom njegovih oblika u Wenn-rečenicama.
Wenn ich mein eigenes Flugzeug hätte, würde ich jeden Tag in eine andere Stadt fliegen.
Kada bih imala svoj sopstveni avion, letela bih svaki dan u neki drugi grad.
Was wäre, wenn ich im Lotto gewinnen würde? Šta bi bilo kada bih dobila na lotou?
Kako se ovi oblici koriste u drugim licima?
Svi oblici u navedenim primerima čine osnovu i ujedno 1. i 3. lice jednine glagola a za ostala lica dodaješ uobičajene nastavke –st,-en,-t,-en. To važi i za modalne glagole.
Kao što kroz tekst možeš videti, puno toga ovim oblicima možeš izraziti i zato su puno zastupljeni u jeziku. Ime, kao i to kako se grade i menjaju ti zapravo ne znače ništa ukoliko ne znaš kako da ih koristiš i šta sve njima u govoru možeš.
Zašto je baš ovakav način usvajanja gramatičkih struktura kroz direktnu upotrebu u jeziku pravi?
Seti se samo kako svi od malena usvajaju maternji jezik, upravo kroz ono što neka reč ili gramatički oblik izražava a ne po tome kako se zove. Učeći najpre kroz gotove primere automatski usvajaš ne samo značenje već i upotrebu i oblik pa ćeš potpuno tačno prateći tu strukturu primeniti to i u nekom svom drugom primeru.
Ovakav vid učenja pokazao se veoma uspešno kod polaznika naših kurseva Super Deutsch A i B koji se zasnivaju na učenju gramatike upravo na ovaj način. Najbolje o tome svedoče njihovi UTISCI. Pogledaj šta oni kažu o ovoj metodi i našim kursevima.
Ako imaš dodatnih pitanja u vezi sa temom, želiš da učiš sa nama na pravi način ili saznaš više o našoj metodi, zakaži svoje BESPLATNO testiranje ili konsultacije sa profesorom.
Dostupni smo i na 021/552-414 i 069/444-06 09 svakim radnim danom od 8h do 21h.
Konjunktiv II -VEŽBANJA
Übung macht den Meister – Vežbom do savršenstva
Kao što ova poznata poslovica u nemačkom kaže, ništa ne sme ostati samo na teoriji. Probaj da uradiš sledeća vežbanja i testiraj svoje znanje. Na kraju vežbanja te čeka i BONUS ZADATAK IZNENAĐENJA.
KOJIM OBLICIMA KONJUNKTIVA II BI IZRAZIO/LA:
[wp_quiz id=”11811″]
PREVEDI SLEDEĆE REČENICE NA NEMAČKI A ZATIM KLIKNI DA PROVERIŠ REŠENJE.
[wp_quiz id=”11824″]
BONUS ZADATAK (B1 i B2)
Pogledaj video spotove ispod i poslušaj pesme “Ich könnte” (B1/B2) i “Konjunktiv II” (Tabea Booz, B2). Probaj da prepoznaš njegove oblike. Zatim pogledaj tekstove pesama ispod videa (ovde) i (ovde) i probaj da prevedeš rečenice sa njima. Uživaj u muzici i dok učiš nemački 🙂
https://www.youtube.com/watch?v=dCbDv8T8sGM
Nadamo se da ti je ovaj tekst pomogao da razumeš ne samo Konjunktiv II već i šta je u jeziku zapravo važno.
Autor: Jelena Malešević – Master nemačkog jezika i književnosti
Comments are closed