Prefiksi u nemačkom definitivno svima vama koji učite nemački jezik nisu baš najomiljenija tema.
Sigurno vam je poznata situacija kada se npr. uz glagol sagen pojave i zusagen, versagen, ansagen i sl. i svaki znači nešto različito, što vas uglavnom često demotiviše, kao da nije dovoljno samo jedno sagen već morate još gomilu njih da naučite.
Zato će vam ovaj blog pomoći da razumete prefikse kroz njihova značenja u sklopu glagola i tako budete u mogućnosti da naslutite šta glagol sa određenim prefiksom može da znači. Time ćete ujedno sebi uštedeti puno dragocenog vremena i truda koje biste morali utrošiti na učenje svih tih glagola napamet.
Šta su prefiksi i zašto su problematični?
Prefiksi su inače tzv. tvorbeni elementi koji se dodaju ispred neke reči (mi ćemo se ovde fokusirati isključivo na glagole) kako bi se dobila reč odn. glagol sa novim značenjem.
Kada se npr. u srpskom glagolu raditi doda prefiks IZ- dobije se glagol IZraditi koji ima novo značenje. Isto je i u nemačkom jeziku.
Ono što ih čini problematičnim i jeste upravo to da kada se dodaju na glagol to više nije onaj glagol koji ste prvobitno naučili već znači nešto drugačije. I da stvar bude još zamršenija, ima ih puno, što za vas znači još više reči za naučiti.
Ono što je takođe veoma bitno napomenuti i što isto tako malo komplikuje stvari jeste to da mnogi osim svojih doslovnih značenja imaju i puno tzv. prenesenih značenja koja se nekada ne moraju nužno poklapati sa osnovnim značenjima prefiksa i njih bi onda trebalo tako usvojiti zajedno sa njihovim značenjem.
Npr. glagol ABschalten, ima osnovno značenje koje glasi isključiti neki uređaj (u smislu iz struje), što ima u osnovi veze sa glagolom schalten ali se ne mora odnositi samo nužno na to. U prenesenom smislu znači i isključiti se od problema, stresa i sl.
Ili npr. kada se glagolu sagen doda prefiks VER- apsolutno nema nikakve veze sa onim što glagol sagen u svojoj osnovi znači. Glagol VERsagen u nemačkom znači ne uspeti u nečemu i njega biste recimo morali tako sa značenjem baš naučiti.
Ali, ipak nije sve tako strašno kako se naizgled čini jer postoji određeni skup značenja koja se mogu pripisati prefiksima a koja vam mogu pomoći da u mnogim slučajevima baš na osnovu njih razumete šta znači glagol sa nekim određenim prefiksom. Nažalost, tome se uglavnom ne pridaje mnogo značaja i pomena na kursevima nemačkog jezika i zbog toga i niste svesni da prefiksi i nisu baš toliki bauk i da ne moraju baš toliko da vas muče.
U ovom blogu bavićemo se osnovnim značenjima najfrekventnijih prefiksa, kako odvojivih tako i neodvojivih prefiksa.
Vrste prefiksa u nemačkom
Onima koji već uče nemački jezik je najverovatnije poznato da postoje odvojivi i neodvojivi prefiksi.
Odvojivi su oni koji se, kako im samo ime kaže, odvajaju od glagola u rečenici i odlaze na kraj.
Primer:
Takvi prefiksi su AN-, AUF-, AUS-, EIN-, MIT-, BEI-, NACH-, VOR-, ZU-, FERN-, WEG-, ZURÜCK-, LOS-.
Evo još nekoliko primera:
abfahren (otputovati)- Er fährt morgen ab.
fernsehen (gledati TV)- Maria sieht zu viel fern.
vorlesen (pročitati na glas)- Der Schüler liest den Text vor.
Napomena: Postoje slučajevi kada se ovi prefiksi ipak ne odvajaju od glagola a to je u rečenicama sa modalnim glagolima i zavisnim rečenicama.
Npr. Ich muss morgen früh aufstehen. (u rečenici sa modalnim glagolom glagol sa prefiksom stoji ceo uvek na kraju odn. u infinitivu, što znači da se ne menja po licima)
Ich sage dir, dass ich morgen früh aufstehe. (u zavisnoj rečenici stoji takođe na kraju, s tim što se u njoj menja po licima).
Za razliku od odvojivih, neodvojivi prefiksi se ne odvajaju od glagola. Takvi prefiksi su BE-, GE-, VER-, ZER-, EMP-, ENT-, MISS-.
BONUS TRIK– Kako da upamtite koji su odvojivi a koji neodvojivi?
Umesto da pamtite toliko puno prefiksa (u prevodu puno zasebnih informacija bez ikakvog reda i logike) potrebno je da upamtite po nekom smislu samo neodvojive prefikse jer je njih mnogo manje, što znači da su svi drugi odvojivi.
Pogledajte UTISKE naših đaka o našem kursu SUPER DEUTSCH.
Značenja najčešćih odvojivih prefiksa
AN-
Kontakt/približavanje sa nekom stvari sa kojom je objekat povezan
Npr. ankleben (zalepiti nešto za/na nešto), anheften (zaheftati/zakucati nešto za/na nešto), anbinden (privezati, pričvrstiti nešto za nešto);
Početak neke radnje
Npr. anfahren (krenuti), ansprechen (započeti razgovor)
Kraj/Cilj nekog kretanja
Npr. ankommen (stići), anschwimmen (doplivati).
AUF-
Pravac/kretanje na gore (najčešće i sa predlogom auf)
Npr. aufsteigen (popeti se), aufgucken (pogledati na gore), aufspringen (skočiti na…)
Početak/kraj radnje
Npr. aufscheinen (pojaviti se); aufessen (sve pojesti), aufmachen (otvoriti)
AUS-
Radnja u kojoj se objekat sa prvobitne lokacije pomera tj. iznosi/Polazna tačka nečega (zemlje, države ili gradovi)
Npr. ausbaggern (iskopati iz…), ausschütten (istresti iz…), auswandern (emigrirati iz)
Kraj neke radnje
Npr. ausrechnen (izračunati), austrinken (popiti nešto sve do kraja/ispiti do kraja), austrocknen (potpuno osušiti/isušiti)
Radnja u kojoj se objekat predaje nekome ili pušta van
Npr. auszahlen (isplatiti novac nekome), auslüften (izluftirati)
AB-
Pravac/kretanje na dole
Npr. abfallen (otpasti), absteigen (sići sa nečega)
Kraj/prekid neke radnje
Npr. abschalten (isključiti iz…), abessen (završiti sa jelom)
Oduzimanje/uklanjanje
Npr. abnehmen (smršati), abkürzen (skratiti)
Pravljenje kopije nečega/oponašanje
Npr. abschreiben (prepisati), abzeichnen (precrtati)
EIN-
Kretanje ka unutra/unutar nečeča
Npr. einsteigen (ući u/popeti se u), einatmen (udahnuti), einbauen (ugraditi)
Početak neke radnje
Npr. einschlafen/einpennen (zaspati) , sich einarbeiten (upoznati se sa nečim)
Promena neke osobine stvari ili osobe
Npr. einschüchtern (zastrašiti) eindicken (zgusnuti), einweichen (natopiti), einengen (smanjiti/redukovati/ograničiti)
Propadanje/Uništavanje objekta
Npr. einfallen/einstürzen (raspasti se/urušiti se u komade), eingehen (umreti/izumreti, najčešće se tad odnosi na biljke i životinje)
MIT-
Zajedničko učestvovanje u nečemu (radnja/događaj u kom zajedno učestvuje više osoba)
Npr. mitarbeiten (sarađivati sa nekim), mitfahren (voziti se/putovati sa nekim), mitkommen (poći sa nekim)
Radnja u kojoj osoba nosi neki predmet sa sobom
Npr. mitbringen (doneti sa sobom), mitnehmen (povesti neku osobu/poneti sa sobom), mithaben (imati sa sobom)
BEI-
Dodavanje/povećanje količine
Npr. beifügen/beilegen (dodati), beipacken (dodati nešto nečemu što je već spakovano)
Nešto podržati/stimulisati
Npr. beitragen (doprineti nečemu), beistehen (naći se nekome/pomoći nekome u teškoj situaciji), beistimmen (podržati nečije mišljenje/imati isto mišljenje; sinonim bi bio glagol zustimmen)
NACH-
Radnja koja sledi nekoj prethodnoj
Npr. nacharbeiten (uzeti ponovo posao koji nije obavljen kako bi se obavio/poboljšao), nachspielen (ponovo izvesti nešto što je već izvedeno, kao recimo pozorišni ili muzički komad), nachbekommen (nešto naknadno dobiti)
Radnja ili ponašanje koje se oponaša
Npr. nachahmen (oponašati), nachsingen (oponašati nečije pevanje/pevati prema nečijem uzoru), nachdrucken (štampati više istih primeraka)
Radnja koja se ponavlja
nachlesen (ponovo tj. još jednom pročitati nešto), nachprüfen (ponovo proveriti nešto), nachsehen (ponovo pogledati nešto)
ZU-
Dozvola/priznanje
Npr. zubiligen (odobriti), zulassen (dozvoliti/dodeliti dozvolu), zugestehen (dati saglasnost za nešto/nekome dati dozvolu za nešto), zugeben (priznati nešto)
Porast/povećanje
Npr. zunehmen (povećati/ugojiti se), zuwachsen (povećano prekriveno biljkama/ obrasti biljkama), zuspitzen (još više zašiljiti/zarezati)
Završetak neke radnje
Npr. zuschließen (zaključati), zudecken (pokriti/sakriti nešto), zubeißen (ujesti)
Kretanje ka nekome/nečemu odn. do nekoga/nečega
Npr. zukommen (doći do), zulaufen (dotrčati do)
VOR-
Radnja koja se dogodila pre neke radnje
Npr. vorbehandeln (nešto prethodno tretirati na odgovarajući način kako bi se stvarni postupak odvijao bolje i sigurnije), vorbezahlen (platiti unapred), vorfertigen (napraviti nešto unapred za kasniju upotrebu)
Prezentovanje/pokazivanje (najčešće glagoli kazivanja i delovanja)
Npr. vorbringen (nešto sažeto ispričati nekoj osobi radi daljeg obrađivanja), vorweisen (prikazati, pokazati), vorführen (izvesti nešto publici/pokazati nešto objašnjavajući)
LOS-
Početak neke radnje
Npr. losfahren (krenuti), losgehen (poći), losbrechen (odjednom i intenzivno nešto početi raditi)
Oslobađanje
losbinden (odvezati/razvezati), loslösen (odvojiti/razdvojiti nešto od nečega u smislu osloboditi), losmachen (osloboditi sebe/nekoga od nečega)
Značenja najčešćih neodvojivih prefiksa
BE-
Radnja koja vodi određenoj svrsi
Npr. bewalden (pošumiti), begrenzen (ograničiti)
Pripisati nekome određenu ulogu
Npr. beschuldigen (nekoga okriviti/načiniti ga krivcem), befreien (nekoga učiniti slobodnim/osloboditi), beleidigen (nekoga napraviti uvređenim/uvrediti)
ER-
Iznenadni početak odn. nastupanje neke radnje/Potpuni završetak neke radnje
Npr. erblicken (spaziti/ugledati), erklingen (zazvučati), erblühen (početi cvetati);
ermordern (ubiti), ermitteln (otkriti)
Svrha ili namera
Npr. erblinden (zaslepiti), erfrischen (osvežiti), ermöglichen (omogućiti)
MISS-
Negativno značenje glagola u smislu pogrešnog ili neadekvatnog
Npr. missachten (zanemariti/ignorisati), misverstehen (nešto pogrešno razumeti), missbiligen (ne odobravati)
VER-
Kraj neke radnje
Npr. versinken (potonuti), versiegen (presušiti/nešto prestaje da teče)
Negativno značenje glagola
Npr. verachten (prezirati), vernachlässigen (zanemarivati)
Pogrešna radnja (većinom su povratni glagoli sa rečcom se)
Npr. sich verlaufen/verirren (izgubiti se/zalutati), sich vertippen (pogrešiti u kucanju)
Promena
Npr. verändern (promeniti), verschieben (odložiti/promeniti), versetzen (premestiti, prebaciti)
ZER-
Deljenje/Drobljenje/Usitnjavanje
Npr. zerkleinern (usitniti), zerfallen (propasti/raspasti se)
Oštećenje nečega
Npr. zerkratzen (ogrebati), zerknüllen (zgužvati)
Ovo je bio pregled nekih najosnovnijih značenja najčešće korišćenih prefiksa. Iako je tema veoma opširna i kompleksna, nadam se da će vam ovaj kratki vodič biti od pomoći u malo boljem razumevanju glagola sa prefiksima.
Autor: Jelena Malešević (Master nemačkog jezika i književnosti)
Ako ti je u procesu učenja potrebna podrška, želiš da učiš sa nama uz tehnike za brže i lakše pamćenje i naučiš konačno kako funkcioniše nemački, prijavi se ispod na željeni kurs klikom na dugme „OVDE“ ili nas kontaktiraj na 021 553 202 ili 069 444 06 90.
Comments are closed