Učiš već neko vreme nemački ali te neprestano muči to što ne možeš da sklapaš rečenice i govoriš bez poteškoća.
Znaš u teoriji osnovna pravila građenja vremena, rodova, znaš napamet tabelu promene određenog člana po padežima, da kod zavisnih rečenica glagol stoji na kraju ili da postoje jaka, slaba i mešovita deklinacija prideva. Isto tako si verovatno u stanju da prepoznaš reči, da i one nepoznate eventualno shvatiš iz konteksta, prevedeš i razumeš tekst sa nemačkog na srpski ALI kada je potrebno da sklopiš rečenicu na nemačkom tu nastaje problem i sve navedeno što misliš da znaš u tom momentu nikako ne dolazi do izražaja. I nikako da dođeš do objašnjenja šta je zaista uzrok tome a upravo se u poznavanju uzroka problema krije i rešenje kako to konačno i da prevaziđeš.
Ako se pronalaziš u navedenom opisu, na pravom si mestu jer ćemo u ovom tekstu konačno dati odgovor na ovo pitanje uz kompletno objašnjenje.
Šta znači poznavati mehanizam jezika i zašto je baš to ono što je potrebno da progovoriš nemački?
Upravo kod koraka koji podrazumeva „primenu naučenog“ dolazi do problema jer znaš definiciju, odnosno, teorijski da izdeklamuješ kako se npr. gradi perfekat ili pasiv ali ne i na koji tačno način da ih koristiš i uklapaš u rečenicu sa drugim elemintima koji se tada pojave. I što je još važnije, ono što ne učiš na časovima jeste kako da počneš da razmišljaš na nemačkom.
Da bi to mogao/mogla moraš poznavati mehanizam jezika odnosno na koji način funkcioniše jezik. U tome je suština. Najbolje je da to objasnimo na konkretnom primeru, recimo, padeža u nemačkom jeziku.
Konkretan primer- Padeži u nemačkom jeziku
Ako se uče padeži nažalost ničemu ne vredi što znaš tabelu određenog člana kao tablicu množenja jer kada treba sklopiti rečenicu veoma često se dešava to da ih jednostavno ni ne staviš nigde ili čak i ne registruješ da uopšte negde treba da stoje ili ne znaš na koji način uopšte da dođeš do toga koji ti oblik ili padež treba.
Jako je važno da znaš da suština padeža u nemačkom zapravo uopšte i nije u tako kompletno naučenim oblicima određenog člana. Problem je što to baš zbog načina na koji se padeži predstavljaju (kroz oblike određenog člana) učenici povežu kao glavnu asocijaciju na njih i onda ukoliko je potrebno neki drugi član staviti u padež najčešće to i ne konstatuju odn. ne prepoznaju ili se potpuno zbune i jedonstavno ne umeju da primene u ostalim slučajevima.
Zašto ovakvo učenje oblika i gramatičkih pravila napamet nema nikakvog efekta?
Odgovor na ovo pitanje je taj da najverovatnije ne učiš kako da ih koristiš u rečenicama koje ćeš ti od početka sklapati odn. ne učiš kako da ih brzo uklopiš u potpunosti u rečenicu. To se sigurno neće dogoditi ako premotavaš tabelu po glavi i tražiš određeni oblik i to pod uslovom naravno da si već došao/la do toga i koji rod imenice je u pitanju. Zatim na kraju dok odrediš i da li ti uopšte treba baš određeni član i tako u krug dok cela stvar ne počne bespotrebno da se komplikuje i dovede do toga da se potpuno pogubiš pa i odustaneš od rečenice. Zato i klasična vežbanja gramatike koja se uglavnom nalaze u udžbenicima i u kojima imaš zadatak samo da menjaš oblike nisu dovoljna i neće te dovesti do cilja jer njima na pasivan način samo uvežbavaš jedan segment rečenice a tebi treba da ih ubaciš pravilno u kompletnu rečeničnu strukturu.
Ovakve tabele ili besmislene liste i generalno ovakav vid učenja je, dakle, samo skup suvišnih informacija za tebe i glavni kamen spoticanja. Samo otežava i produžava proces, što znači da učenjem na ovakav način uzaludno gubiš dragoceno vreme a verovatno i novac.
Kada su u pitanju baš padeži, moraš najpre naučiti šta je zapravo to što čini padežni sistem nemačkog, na čemu uopšte počiva, šta sve obuhvata, kako u rečenici najbrže i najpraktičnije da primeniš i na šta u rečenici da se fokusiraš kako bi to sve funkcionisalo.
Tek kada ti je jasan sistem onda ćeš znati i moći u svakoj situaciji i prilici da ga primeniš, jer kada je nešto sistem, to znači da su pravila odn. principi tog sistema uvek isti.
Tek tada, odnosno, na ovakav način učiš informacije koje su povezane u smislenu celinu a ne gomilu rasparčanih informacija koje je kasnije jako teško povezati jer ih učiš kao zasebne strukture.
Kako da počnem da razmišljam na nemačkom i da li ću to ikada moći?
Ono što nažalost, takođe, nije zastupljeno na mnogim kursevima jezika jeste kako da naučiš da razmišljaš na ciljanom jeziku a to je još jedna izuzetno važna karika u procesu progovaranja jezika.
Odgovor na ovo pitanje je- onog trenutka kada na svom maternjem jeziku počneš da krojiš rečenice onako kako bi zvučale na nemačkom odn. gde bi šta u nemačkoj rečenici stajalo:
Npr. U utorak SAM IŠAO na košarku bi trebalo da bude U utorak SAM na košarku IŠAO.
Tome se nažalost ne pridaje značaj i onda se desi da prevodiš sa maternjeg onako kako to zvuči na maternjem a ne onako kako treba da zvuči na nemačkom. I to je razlog što iako znaš da kod “dass-rečenica” glagol stoji na kraju on uporno bude na drugom, gde mu nije mesto.
Ako od početka učiš na način opisan u primeru, tako se treniraš ne samo da izbegavaš tipične greške već takav način izražavanja u jednom momentu samo pređe u automatizam, popularno rečeno „desi se klik“, odn. dođe do onoga što svi žele a to je da bez problema i grešaka počneš da govoriš nemački.
Ono što je takođe veoma važno jesu zadaci sa rečenicama koje se moraju prevoditi isključivo sa maternjeg na nemački jer u ovom procesu o kojem sada govorimo nije bitno da prepoznaš neku reč na nemačkom ili da zaključiš iz konteksta šta bi mogla da znači neka reč koja ti i nije poznata. Ukoliko isključivo čitaš i prevodiš tekstove sa nemačkog na srpski to te upravo dovodi do toga da kada ti treba da upotrebiš neku reč ne znaš kako bi ona glasila na nemačkom ili se čak onih nekih poznatih ne bi setio/la, što je nešto što baš često viđamo kod učenika koji dođu kod nas. To je poznato kao posedovanje pasivnog znanja.
Naši đaci ističu da im je drugačiji pristup učenju i usvajanju jezika koji zastupamo na našim kursevima Super Deutsch, izuzetno pomogao.. Što je još bitnije oni primećuju napredak i to ih čini mnogo motivisanijim i samopuzdanijim u konverzaciji. Pogledaj njihove UTISKE o našoj metodi učenja.
Nadamo se da će i tebi ovaj tekst pomoći da pristupiš učenju na pravi način i da ćeš i ti konačno moći da pričaš bez poteškoća i ikakve barijere.
Autor: Jelena Malešević – Master profesor nemačkog jezika i književnosti
Ako ti je u procesu učenja potrebna podrška, želiš da učiš sa nama uz tehnike za brže i lakše pamćenje i naučiš konačno kako funkcioniše nemački, prijavi se ispod na željeni kurs klikom na dugme „OVDE“ ili nas kontaktiraj na 021 553 202 ili 069 444 06 90.
Comments are closed